Beograd

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 У сеновитом кутку Горњег града Београдске тврђаве, у непосредном суседству Дефтердарове капије, налази се такозвана «Турска чесма». Или, «Везирова». У ствари, то је чесма  Мехмед-паше Соколовића, једина његова сачувана задужбина у Београду.

 

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 

         Подигнута је у другој половини XVI века, а данас сачувана у доста измењеном стању. У доба турске управе, Београд је имао водоводну мрежу, чији је један крак напајао водом и Горњи град. Може бити и да је ова чесма била у функцији ондашње џамије султана Сулејмана, која се налазила на Горњем граду. Зидана је пажљиво тесаним каменом. Из резервоара је тада кроз луле избијала вода, ледена као тај камен. Фасада је у сараценским луковима који су украсили три нише. Две крајње нише су са лепим и једноставним рељефима чемпреса.

 

 У време када су Аустријанци направили реконструкцију Београдске тврђаве, у првој половини XVIII века, ров у којем се налазила чесма затрпан је како би се отворио пролаз кроз Дефтердарову капију према Доњем граду. Над чесмом је израсло дрво, шибље, коров. А онда, 1938. у току прекопавања у Горњем граду, «спрам Сахат-куле, уз саме зидине код Дефтердарове капије, откривена једна стара чесма». Друга половина још је под земљом. Једино је стављена табла на којој, српски и енглески, пише: «ТУРСКА ЧЕСМА НОВИ ВЕК». Нема обележја о њеном ктитору. 

Занимљив детаљ је северозападна, бочна фасада чесме. Корито од камених плоча, спојених гвозденим спојницама, очувано у целини.

Евлија Челебија извештава да је на чесми посебно писало: Дођи беже, ако желиш, да на овом свету пијеш с рајског врела.

Постоји један једини запис из прошлости где је изречена брига за судбину чесме. Било је то 1827. године, тада је Милош Обреновић тражио поправку турског водовода и захтевао да се поведе рачуна о «Везировој чесми у Горњем граду».

Чесма, дакле, најстарија од свих у Београду, стоји на «брегу за размишљање», лепа, али, без воде.