Beograd

Beogradski motivi, dočarani posredstvom jedne beogradoholičarke. Ona je književnica, a zove se Neda Kovačević. Njen mejl glasi: nedakovacevic@yahoo.com

Nikola Doksat De Morez - Prvi beogradski urbanista

beogradska | 17 Februar, 2010 14:44

 

 

Odlomak iz romana "Povratak košave u Beograd":

 

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

На Београдској тврђави, у Доњем граду, код Капије Карла VI, Јанко нам говори:

-Знате ли ко је пројектовао ову лепу капију? Целу Београдску тврђаву. Ко је први београдски урбаниста? - обрати се Николи - Још један твој имењак, сине. Никола Доксат де Морез.

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4


 

 

            -E quando... Kада? - упита Никола.

            -Кад су Аустријанци поново преузели Београд од Турака, 1717.

            -Па, они играли пинг-понг, a Београд лоптица - примети Никола. - Мало Аустријанци, мало Турци...

            -Само, много грубљу варијанту пинг-понга, сине. Где лоптица обично буде згужвана - објашњава Ксенија

            -Нисте много погрешили - насмеши се Јанко - Али су и градили после. Ето, и овај Николин имењак. Швајцарац, инжињеријски пуковник у аустријској војсци. Од 1725. до 1736, обновио је и изградио Београдску тврђаву. Поделио Београд на четири подручја: на Београдску тврђаву са Горњим и Доњим градом, Српску варош на Савској падини, на дунавској страни - Немачку варош, као и на Карлштат где је данашња Палилула.

-E, allora... порушили турске куће, цркве?

-«Турске цркве» се, сине, зову - џамије. Да. И уместо њих изградили барокна здања, међу којима сви ондашњи путописци помињу велелепну Александрову или Виртембергову касарну, раскошну гувернерову палату «Пиринчану» и у Београдској тврђави, ову Капију Карла VI.

 

 

 

 

-Од тог што си набројао, ничег сада, сем ове капије, нема, зар не? - убацујем ја.

-Нема. Погађате већ зашто.

-Због нова партија пинг-понг - досети се први Никола.

-«Нове партије» Тачно, сине! - климну Јанко, а Никола упита:

-Е, а шта даље било с овога мога имењака?

-«С овим мојим имењаком». И његова судбина, на жалост, сличи усуду пинг-понг лоптице. После је унапређен у генералски чин и наименован за команданта Нишке тврђаве. Али када су је Турци опсели, снагама десетоструко бројнијим од његових, увидевши да нема другог излаза, да би спасао своје војнике од уништења, командант Доксат се повукао. У Београду, одмах га утамничише, баш у овој тврђави, коју је сам изградио. И, под оптужбом за издају, осудише на смрт. Кажу да је пре погубљења рекао: «О, тврђаво, ја сам те саградио, а ти ми сада одузимаш живот».

 

 

SAČUVAJMO BEOGRADSKE PLATANE

beogradska | 05 Februar, 2010 14:26

Да ли сте чули да градске власти намеравају посећи преко 400 платана у Булевару краља Александра?

Акција  "Сачувајмо београдске платане":

http://www.facebook.com/group.php?gid=287356195519&ref=ts

 

Преносим саопштење Удружења "Заштитимо Звездарску шуму",  које се укључило у акцију  "Сачувајмо београдске платане:

Jasno je da je reč o još jednom potezu građevinske mafije, potezu koji će napuniti džepove nekolicine, a svim građanima Beograda naneti štetu.

Mimo građana

Ponovo se, i povodom zamene platana na Bulevaru kralja Aleksandra, ponavlja uobičajena priča: o važnim zahvatima u ovom gradu se odlučuje mimo i iza leđa građana, bez odgovarajuće stručne i javne rasprave.
Postavlja se niz pitanja.
Kako to da su platani u Bulevaru odjednom oboleli a do nedavno to niko nije pominjao? Ako se to znalo već pre par godina, zašto nije ništa preduzeto na lečenju drveća? Zašto nije obaveštena javnost? Zašto nije vođena ozbiljna stručna i javna rasprava o tome šta da se preduzme?
Kada se čovek razboli, ne ubijate ga nego lečite. Zašto bi sa drvećem bilo drugačije?
Zašto se još jednom sve zbrzava?
Na ovako važnim poduhvatima se radi godinama i decenijama. Poznat je prirmer sa kakvom ozbiljnošću je Pariz pristupio zameni drvoreda na Jelisejskim poljima.
Svojim raskošnim krošnjama platani Bulevaru daju osoben izgled i predstavljaju jedan od simbola Beograda. Nije istina da platan nije drvoredno drvo, ima ga i u drugim velikim gradovima širom sveta.
Zašto se tako bahato uništavaju simboli Beograda? Zašto se tako olako narušava jedna važna ambijentalna celina?
Još uvek se ne zna šta će biti posađeno u Bulevaru umesto platana, što je još jedan dokaz neverovatne neozbiljnosti kojim se pristupa ovom značajnom i dalekosežnom zahvatu. Princip – lako ćemo - ne vodi nigde. I nije obeležje odgovorne uprave.
Manje drveće o kome se govori neće moći da zameni postojeći drvored ni u estetskom, ni u ekološkom, ni u simboličkom pogledu.
Kako će mlada stabla podneti zagađenje jedne od najvećih i najprometnijih ulica u Beogradu?
Zašto će Bulevar mesecima ostati bez drveća, od seče pa sve do završetka rekonstrukcije?
Koliko će sve to da košta?
Zahtevamo da se pitanje drvoreda odvoji od pitanja rekonstrukcije Bulevara i da se o ovom problemu otvori krajnje ozbiljna stručna i javna rasprava tokom koje bi se razjasnilo ima li leka postojećem drveću i, ako ga nema, kako ga adekvatno zameniti a da se ne uništi ambijent i jedinstveni šmek Bulevara.
Načelo – sve od nule i i sve počinje od nas nije obeležje dobre uprave. Dobra uprava čuva i unapređuje ono što joj je povereno.
      
  
   

 U subotu, 6. februara, kod Cvetkove pijace, od 12 do 14 časova, biće potpisivana peticiјa protiv seče platana. Predstavnici inicijativa za zaštitu Zvezdarske šume, za zaštitu beogradskih platana i za zaštitu zelenih površina u Mirijevu će biti prisutni.
Dođite, potpišite peticiju i informišite se o problemima koje građanima Beograda pravi građevinska mafija.

 

Фотографија од прошлог лета:

 

Овде се види да је штета над платанима већ учињена. Али, не дозволимо да дрвеће буде сасвим посечено.

 

А како је некада то дрвеће  на Булевару изгледало, види се из ове фотографије:

 

 

 

 

 
Powered by blog.rs