Beograd

Nikola Doksat De Morez - Prvi beogradski urbanista

beogradska | 17 Februar, 2010 14:44

Odlomak iz romana "Povratak košave u Beograd":

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

На Београдској тврђави, у Доњем граду, код Капије Карла VI, Јанко нам говори:

-Знате ли ко је пројектовао ову лепу капију? Целу Београдску тврђаву. Ко је први београдски урбаниста? - обрати се Николи - Још један твој имењак, сине. Никола Доксат де Морез.

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

-E quando... Kада? - упита Никола.

-Кад су Аустријанци поново преузели Београд од Турака, 1717.

-Па, они играли пинг-понг, a Београд лоптица - примети Никола. - Мало Аустријанци, мало Турци...

-Само, много грубљу варијанту пинг-понга, сине. Где лоптица обично буде згужвана - објашњава Ксенија

-Нисте много погрешили - насмеши се Јанко - Али су и градили после. Ето, и овај Николин имењак. Швајцарац, инжињеријски пуковник у аустријској војсци. Од 1725. до 1736, обновио је и изградио Београдску тврђаву. Поделио Београд на четири подручја: на Београдску тврђаву са Горњим и Доњим градом, Српску варош на Савској падини, на дунавској страни - Немачку варош, као и на Карлштат где је данашња Палилула.

-E, allora... порушили турске куће, цркве?

-«Турске цркве» се, сине, зову - џамије. Да. И уместо њих изградили барокна здања, међу којима сви ондашњи путописци помињу велелепну Александрову или Виртембергову касарну, раскошну гувернерову палату «Пиринчану» и у Београдској тврђави, ову Капију Карла VI.

-Од тог што си набројао, ничег сада, сем ове капије, нема, зар не? - убацујем ја.

-Нема. Погађате већ зашто.

-Због нова партија пинг-понг - досети се први Никола.

-«Нове партије» Тачно, сине! - климну Јанко, а Никола упита:

-Е, а шта даље било с овога мога имењака?

-«С овим мојим имењаком». И његова судбина, на жалост, сличи усуду пинг-понг лоптице. После је унапређен у генералски чин и наименован за команданта Нишке тврђаве. Али када су је Турци опсели, снагама десетоструко бројнијим од његових, увидевши да нема другог излаза, да би спасао своје војнике од уништења, командант Доксат се повукао. У Београду, одмах га утамничише, баш у овој тврђави, коју је сам изградио. И, под оптужбом за издају, осудише на смрт. Кажу да је пре погубљења рекао: «О, тврђаво, ја сам те саградио, а ти ми сада одузимаш живот».