Beograd

Beogradski motivi, dočarani posredstvom jedne beogradoholičarke. Ona je književnica, a zove se Neda Kovačević. Njen mejl glasi: nedakovacevic@yahoo.com

Konak kneza Miloša u Topčideru

beogradska | 23 Jul, 2009 16:14

KONAK KNEZA MILOŠA

Nalazi se u Topčideru, u starom delu parka između Bulevara Vojvode Putnika i Teodora Drajzera, u neposrednoj blizini te saobraćajne raskrsnice. Podignut je po planu ili možda samo pod nadzorom neimara Hadzi-Nikole Živkovića, a zidali su ga Janja Mihajlović i Nikola Đordević, majstori čija se imena pominju i povodom gradnje obližnjih „pridvornih" zdanja — crkve i crkvenog konaka. Zidanje konaka otpočelo je kad i uređivanje topčiderskog parkovskog kompleksa koji inače predstavlja prvu, evropski oblikovanu parkovsku površinu u Srbiji. Kako u martu 1831. javlja Stefan Pazarac knezu Milošu, „fundament" topčiderskog konaka je već iskopan na zemlji dobroj i tvrdoj „kao što se je želiti moglo". Po rezolutnim vladarevim uputstvima, početkom maja iste godine počinje nabavka materijala, a već krajem meseca podignut je i „gornji boj" novog konaka.



Upravo kao Doktorova kula na Guberevcu i Konak kneginje Ljubice u Beogradu, Miloševa rezidencija je bila zidana od tvrdog materijala, u kombinaciji kamena i opeke između bondručne konstrukcije, a pokrivena ćeramidom. Zbog nevolja u prevoženju grade, međutim, ovaj neimarski poduhvat odužio se sve do maja 1834. kada se knez uselio u novi konak. Krajem aprila iste godine bila je dovršena i Topčiderska crkva, a do 1836. izgrađena su i druga topčiderska zdanja - kasarna, tabakana, mehana i magacin. Pouzdaniji izvori od onih koji su upućivali na činjenicu da su čuveni topčiderski platani stari koliko i sam konak, otkrivaju da je ovo drveće dobavljeno iz Beča i posađeno docnije, u proleće 1866. godine.



Ne jednom, kao prilikom podizanja svoga dvora, knez Miloš Obrenović je pokazao neskriven interes za graditeljske i arhitektonske probleme, kao i pohvalnu širokogrudost, neočekivanu od ovog štedljivog vladara koji je cenu cigle, „japije" (građe) ili najamne snage znao da proračunava i najmanjim novčanim jedinicama svoga vremena - cvancikom, možda i parom. Vladarsko „čulo" ipak ga nije izdavalo kada bi nau¬mio da gradi po svojoj volji i „vkusu" i tada se ponašao kao „čovek bezmalo opterećen potrebom da gradi, pregrađuje i dograđuje". Stav koji je izneo 1837, želeći da zida jednu kuću sebi u Beogradu, mogao bi se uzeti kao karakterološki tačan i univerzalan, stoga blizak onome kada je nekoliko godina ranije građen i sam topčiderski konak. U pismu tadašnjem ministru finansija a potonjem „ustavobranitelju" Aleksi Simiću od 1. marta te godine, on piše: „Želeći sad ovog leta u ime Božije u Beogradu kuću sebi graditi, preporučujemo vam, da se postarate, gde vi znate, jednog dobrog arhitekta naći, koi će nam istu kuću sazidati. Kako sad nameravamo u ime Božije u Beograd doći, želili bi istog majstora pogoditi, pa da se delo odma započne raditi. Treba imati dobru kuću, pa nek se i kesa tresne".


Posegnuvši u svoju otežalu „kesu" od 13 miliona groša i izvadivši tek 63.819,39 koliko je bilo dovoljno za gradnju konaka, Miloš je sigurno morao biti zadovoljan postignutim. Kako u pogledu spoljašnje arhitekture, tako i po pojedinim elementima kvalitativne razlike (po neuobičajenoj raskoši enterijernog uređenja, oslikanim tavanicama glavnih prostorija, po dekorativnoj obradi divanhane i „teferiča" na spratu), topčiderski konak je nadmašivao čak i beogradski Novi konak kneginje Ljubice iz 1831. godine.

Modus oblikovanja eksterijera Miloševog zdanja reflektovao je pri tom uticaje zapadnoevropske arhitekture prevashodno po upotrebi dekorativne trakaste profilacije u vidu podeonih venaca, šambrana, ivičnih pilastera , nadvišenog timpanona povrh ulaznih vrata, dekorativnih niša itd. Upečatljiv i karakteran element glavnog pročelja - istureni rizalit prizemlja i sprata sa zastakljenom divanhanom predstavljao je viši, evolutivni oblik drvenog doksata prisutnog na starijim turskim konacima (Radul-begov u Zaječaru npr.) ili onih s početka Miloševe prve vlade (Amidžin konak u Kragujevcu, gospodar Vasin konak u Kraljevu). Odlučno ispuštena streha i visoki dimnjaci upućivali su na izvorišta balkanske profane arhitekture, ali profilisani podeoni venac, interkolumne i modelovane „glave" dimnjaka s druge strane, svedočili su o arhitektonskom esprit de finesse s drugih geografskih kota. Otmena usamljenost građevine usred oplemenjene „divljine" Topčidera, bezbedna udaljenost ne samo od turskih topova sa Tvrđave, već i od svoje, katkad opravdano ljubomorne žene s kuburom od pola metra za pojasom, dodatno su govorili u prilog uspelosti zdanja, kao i ispravnosti Miloševe odluke o lociranju svog poljskog dvora.


Tokom svoje duge istorije u topčiderskom konaku je zasedala Kneževska Narodna skupština, ovde je za vreme svoje druge vlade umro knez Miloš 14. septembra 1860, da bi kasnije zgrada služila kao letnjikovac porodice Obrenović. Godine 1935. Konak kneza Miloša, kao i Topčiderska česma koja se tada nalazila u susedstvu, određen je kao jedan od pojedinačnih objekata u Beogradu vredan zaštite i trajnog očuvanja, i u zdanje je smešten Šumarsko-lovački muzej. Posle konzervacije i rekonstrukcije po projektu Dobroslava St. Pavlovića, zgrada je adaptirana za Muzej Prvog i Drugog srpskog ustanka. Muzej je pri¬pojen Istorijskom muzeju Srbije 1966, a zbog podzemnih voda, velike vlage u teme-ljima zgrade, troškova drenaže i dotrajalih instalacija, Konak je zatvoren za javnost 1972. godine. Posle celovite obnove i zaštite, koja se protegla na razdoblje od čitavih dvadeset godina, topčiderski Dvor je ponovo otvoren 15. februara 1993. godine. U martu i aprilu 1999. u nekoliko navrata ugrožen je prilikom bombardovanja obližnjeg vojnog kompleksa kasarni u Topčideru.

Komentari

Re: Konak kneza Miloša u Topčideru

bebili | 23/07/2009, 17:39

Hvala za ovakve detalje...

Re: Konak kneza Miloša u Topčideru

anam | 23/07/2009, 21:40

Skoro u svakom romanu koji pišem, priči, noveli, moji junaci se prošetaju Miloševim konakom:)simbolom Beograda:)

Kompletan tekst je preuzet iz knjige

zoran | 01/08/2009, 09:47

Slobodan Giša Bogunović, Arhitektonska enciklopedija Beograda 19. i 20. veka, "Beogradska knjiga", Beograd 2005, str. 224-227.

Cicka

Goca | 23/05/2017, 06:36

Divno

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Powered by blog.rs