Beograd

Astronomska opservatorija na Zvezdari

beogradska | 17 Avgust, 2009 21:53

Odlomak iz mog romana "Povratak košave u Beograd":

19. октобар 2003.
«Брдо и крај око њега, а у ствари и сав простор наниже до Вуковог споменика, који је у Београду данас познат као Звездара, све до почетка 30-тих година двадесетог века звао се Источни Врачар.
A онда је, 1931, на делу Источног Врачара којим се простирао Лауданов шанац, на брду, изграђена Aстрономска Опсерваторија.
Народни израз за њу је звездарница, или звездара, те се ускоро и читав тада беспутни крај прозвао тако, Звездара, препуштајући претходни назив само центру ближим и заправо западнијим деловима, с друге стране Булевара краља Aлександра.
Иако је пре тога дуго трајала расправа где је изградити, Опсерваторија је подигнута баш на месту које је главни стратешки правац свих војски које су овим крајевима пролазиле. За време Другог светског рата, рецимо, Немци су однели неке важне инструменте. Касније, током борби пред крај рата у Београду, Опсерваторија је и знатно оштећена Данас, ширењем Београда, показује се да је ова локација исувише близу центра, и почиње да смета раду Звездарнице.
Опсерваторију је пројектовао чешки архитекта Јан Дубови.

Главна зграда је архитектонски изузетно занимљива, као и читав комплекс осталих здања.
Aли, мало ко зна да овде постоји и сунчани сат. Које место би му било примереније од овог окружења? Само што има једну «ситну» ману: од почетка, не ради. Никад није постављен правоугли окомити део који упошљава Сунце у мерењу времена. A камена плоча, с уклесаним римским цифрама које означавају сате, бивала је повремено и сасвим зарасла у траву. Као да су и запослени у Опсерваторији, обузети другим, важнијим пословима, заборавили на овај сунчани сат. Можда уистину изграђен само куриозитета ради. Aли, чему, такав, недовршен, кад нема сенке да мери време? A на улазу у главну зграду Звездарнице стоји мото «Omnia in numero et mensura». «Све је у броју и мери».

Или је време овде стало? Можда, ни не постоји, кад се загледамо у звезде.
Из књиге «Осветљени Београд». Део с насловом: «Место где време не постоји».
…Време, време ми више није проблем. Дани су се претворили у сате… …Под великим, светлим сунцем, под великим, светлим сводом…