Beograd

Beogradski motivi, dočarani posredstvom jedne beogradoholičarke. Ona je književnica, a zove se Neda Kovačević. Njen mejl glasi: nedakovacevic@yahoo.com

24. mart 1999... I sva bombardovanja Beograda...

beogradska | 25 Mart, 2009 23:23

 ...Priču o istoriji bombardovanja Beograda počinjem odlomkom iz svog romana "Povratak košave u Beograd"...

16. април 1999.
Баш на још једну годишњицу, педесет пету.
-Није прави Београђанин ко бар једном у свом веку не доживи бомбардовање - каже горко црнохуморно Ксенија.
-Онда, ни ми сасвим нисмо. A, ето, Владан... Свака му част! Ех, да, наш Београд. За протеклих 137 година, бомбардован шест пута - одврати Јанко, и настави:
-1862. Чукур-чесма...
-Тад су Турци убили српског дечака? - упитам.
-Нису га убили, већ тешко ранили. Шегрта Саву - одговори Јанко - У сукобу између турских војника и Срба око точења воде. Тад су погинули Сима Нешић - Терџуман, тј. преводилац, (отуд улица Симина), Ђорђе Нишлија и жандармеријски официр Ивко Прокић. За време њихове сахране са бедема Београдске тврђаве турски топови осули су силну ватру. Срушили 20, оштетили око 300 српских кућа, педесетак Београђана погинуло, много рањено. Српске власти су оштро протестовале код Порте и великих сила, те су Турци обуставили бомбардовање. Током преговора с Портом Београд постао је велики ратни логор. У вароши су преко ноћи изникле барикаде на много места...
-...Песникиња Милица Стојадиновић - Српкиња била је тада са српским војницима и добровољцима на барикадама - настави Ксенија, седајући за комп. - И у ствари је прва наша жена - ратни дописник. Послала «Мађарском дневнику» узбудљив ратни извештај... Ево, сад ћу да нађем... - и чита: «Из мрачне дубине сокака извиру долазећи овамо, к ватрама око којих седимо, све нови и нови наоружани добровољци, и људи и жене, као да извиру из славне прошлости кроз коју се увек за слободу војевало. Како који стигне до барикаде, заузима бусију ништа не питајући; намешта пушку, скида торбу, гледа пут зидина Београдске тврђаве».
Онда Јанко набраја:
-1914, бомбардује Aустро-Угарска, 1915. Немачка и Aустро-Угарска. 1941, 6. и 7. априла, опет Немачка...
И помиње како је 6. априла '41. изјутра спикер Радио Београда Иван Ковачевић, прекинувши редовну емисију, објавио вест о бомбардовању Београда. Покушали су да наставе програм, пустили неколико народних песама с плоча а потом је програм прекинут. У та два дана, било је 2274 погинула. Спаљена Народна библиотека на Косанчићевом венцу.
-Aко се злочини уопште могу мерити, ја мислим да би ово био највећи - убаци се Ксенија - Уништен фонд од скоро 600 хиљада свезака, збирка од преко 1400 ћирилична рукописа и повеља, картографска и графичка збирка, разни часописи, новине, преписка значајних личности. Зграда је горела неколико дана. A књиге у депоу догоревале готово три месеца.
-A преостало, неке релативно сачуване књиге, Немци су покрали, порушили преостале зидове, затрпали згариште шутом - допуни Јанко. - Библиотека је намерно гађана специјалним запаљивим бомбама. Да, тачно рече Грејс. Гори од геноцида телесног је геноцид духовни.
-A опет - додаје Ксенија - Зар се нису књиге, макар део њих, могле на време евакуисати? Ипак је било довољно времена од 27. марта до 6. априла. Поготово што су можда и могли претпоставити, или чак имати обавештајне податке, да ће Немци управо ово намерно гађати.
-И било је планирано - одвраћа Јанко - Додуше, приватно, јер је неколико дана раније министар просвете званично одустао од селидбе «због недостатка транспортних средстава». Тај транспорт уговорили су баш за датум - 6. април. И, тако је евакуација, на нашу велику трагедију, пропала.
И, бомбардовање 1944. Може ли се замислити какво је, ако се помене да је било разорније од немачког? 400 авиона, врло симболичног имена - «либератор», са тепих бомбама од по 2 тоне.
Слушам даље немиле податке, размишљајући. Немилосрдно хладно звуче у статистици. Могу ли уопште заправо да са овог места, мирног и безбедног, замислим крике, општу бежанију по улицама, и дрхтање људских бића, по склоништима, која се на час и сама претворе у гробнице, унезверене напуштене мачке и псе по улицама...?
Око 2000 погинулих и пет хиљада рањених Београђана.
16. сам дан Васкрса, а затим, и 17. и 18. април 1944.
Гађаће, казаше, само немачке војне циљеве.
Породилиште, у ком страда 15 мајки с тек рођеним бебама. Логор на Сајмишту, погинуло 150 Јевреја и Срба. Оштећена оба моста на Сави, два дома за избегличку децу, биоскопи, позоришта, све три железничке станице, поште, факултети, фабрике, Вајфертова пивара...
И поново, 18. маја.
Сравњени са земљом, Пашино брдо, Котеж, Неимар и Чубура… Само испод једне куће извучена су 32 тела.
-Ваљда је то била, како говоре ове садашње њихове колеге политичари и генерали, «колатерална штета» - завршава горко, стиснута гнева, Јанко.
Сви ови гарави заласци Сунца, који ми праве рупу у грудима

 

Nastavak, u vidu foto priče na ovu našu usud-tragičnu temu  sledi narednih dana. 

 

Komentari

Re: 24. mart 1999... I sva bombardovanja Beograda...

anam | 26/03/2009, 06:37

Volela bih da niko nije beogradjanin, ako mora pre toga da oseti, ili čuje iz priča svojih, o svim strahotama bombardovanja...

U tamnim noćima, dok su drugoj deci pričali bajke i priče o vešticama i vukodlacima, mi smo se šunjali i slušali o ratnim užasima....
Vampiri verovatno onoj deci ne dolaze u san... a nama... nama dolaze u reali, kao po nekom nepisanom pravilu da ni jedna genracija ni slučajno ne preskoči da čuje zvuk nadletajućih aviona, fijuk tepih bombi... i tresak... dim... užas...

moje saucesce

david | 22/01/2014, 16:03

bombardovanje se ne sme zaboravti.Jako mi je zao onih koji su izgubili zivote. Zato.braco,ne podrzavajmo nato

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Powered by blog.rs