Beograd

DOM SVETOG SAVE

Nalazi se u Ulici cara Dušana broj 13, na Dorćolu. Na ovom istom mestu, kako tvrde pojedini istraživači, postojao je, suo tempore, čuveni karavansaraj Mehmed-paše Sokolovića s bezistanom, podignut još osamdesetih godina XVI veka. Dolaskom Austrijanaca 1717, taj karavansaraj je načelno rekonstruisan u baroknu palatu princa Eugena Savojskog, koja je spaljena 1739. a njeni ostaci konačno uništeni prilikom regulacije Dušanove ulice 1882. i kopanja temelja za Svetosavski dom.

Dvospratno zdanje podignuto je u kratkom periodu od 1889. do 1890. kao dom ili pansion za smeštaj srpskih dečaka van Srbije. Tome je doprinelo „ustalaštvo" Društva Svetog Save (osnovano 1886. po zamisli književnika i političara Svetomira Nikolajevića), sa programom „onako beskonačnim, a po prostoru onako beskrajnim" - „da širi prosvetu i neguje nacionalno osećanje i vrline u srpskom narodu". Patriotsko-prosvetni ciljevi bili su na umu članovima Društva i kada su, blagosloveći njegove temelje, zamišljali budući Dom kao pribežište i „košnicu" nauke i prosvete, kao „kulu svetilju na uzburkanom moru srpskoga rodoljublja" ili pak „simvol duhovnoga jedinstva vasceloga Srpstva". Za takav cilj, čini se, nije bilo teško naći priložnike, tim više što su simpatije kraljevske porodice Obrenović - Milana i mladog Aleksandra, neskriveno bile na strani Društva koje je sebi uzelo u zadatak da pomaže nacionalno ugrožene Srbe u Južnoj Srbiji (Kosovu i Metohiji i Makedoniji) i Bosni i Hercegovini. Pored darodavaca kralja Aleksandra Obrenovića, trgo¬vca Krsmanovića, industrijalca Đorda Vajferta i drugih, svoj dobrovoljni prilog dao je i sam autor Jovan Ilkić besplatno projektujući i nadzirući gradnju reprezentativne građevine. Za svoj patriotski trud odlikovan je Svetosavskom medaljom.



Zgrada je u kompozicionom pogledu uobličena u duhu neorenesanse, ali se na njoj oseća snažan utkaj srpsko-vizantijskog stila bliskog autoru sa njegovih studija kod danskog arhitekte nastanjenog u Beču - Teofila fon Hanzena. Utoliko je ona jedna od prvih profanih građevina u Srbiji podignuta sa namerom da se evociraju stilski obrasci starosrpske crkvene arhitekture. U svom prvobitnom obliku Dom je zamišljen kao dvospratni objekat u fasadnom nizu Ulice cara Dušana sa glavnom fasadom prema ovoj ulici, kao i sa bočnom, koja je kasnije zazidana, prema Ulici braće Baruh.

Centralnost je takode bila podvučena središnjim ulazom — svojevrsnom aluzijom na portike vizantijskih crkava, izborom fenetracije^ (bifore i kvadrifore), kao i blagom isturenošću središnje fasa-dne lamele po vertikali. Imitacija kompozitnog, složenog zidanja u najvišim partijama objekta, a pre svega primenjena ornamentacija, imaju posve intencionalnu vrednost, upućujući na njihovo drevno, starosrpsko, a u biti, romantičarsko poreklo. Ornamentalni korpus građevine dopunjen je i značajem brojnih amblema i grbova koji su, kao simbolički prikazi zemalja u kojima žive Srbi, sa umešnošću i velikom heraldičkom preciznošću, razastrti po fasadi. Premda je likovnost fasadnog zastora, između ostalog, bila zasnovana na različitom tretmanu svake etaže, projekat dogradnje sprata izveden po planovima Petra Bajalovića 1923, konsekventno je sledio i poštovao Ilkićevu prostomu i plastičko-dekorativnu zamisao. Simetričnost i kompozicija fasade nisu bili narušeni, premda je namesto piramidalnog postavljena lučna atika sa natpisom a arkadni friz restituisan i preseljen sprat više.



Dom svetog Save je bio oštećivan u oba rata. U njemu je, i pored prvobitne izvorne namene i imena, u meduratnom razdoblju, privremeno bila smeštena Četvrta ženska realna gimnazija (od 1933), a u neko doba i predratna Komanda Beogradskog žandarmerijskog puka, dok se posle Drugog svetskog rata u zgradu uselila Viša ženska škola, kasnije Fizički i Učiteljski fakultet.
Građevina ima suteren, prizemlje i tri sprata.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Вук Караџић - Мање познато о Вуку, и о Вуковом споменику
• Милутин Бојић - филм, поводом споменика Бојићу...
• Pomirenje u kamenu - Članak u "Ilustrovanoj politici" o mom fotografisanju spomenika
• Moja fotografija "Pobednika" među 10 najboljih
• Pobednik je teško pobedio
• Dr Vladan Đorđević
• Delijska česma - Dva puta rušena, tri puta građena
• Česma Mehmed-paše Sokolovića
• Zatomljeni Pesnik Beograda Vlajko Stajić - Poeme POBEDNIK i KARIJATIDE
• ULICE SA DVA IMENA

• Generalna [93]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom