Beograd

Beogradski motivi, dočarani posredstvom jedne beogradoholičarke. Ona je književnica, a zove se Neda Kovačević. Njen mejl glasi: nedakovacevic@yahoo.com

Palata Albanija

beogradska | 31 Avgust, 2009 13:12

Zvaničan naziv ovog zdanja, dobro nam svima znanog kao “Palata Albanija”, je Zgrada Hipotekarne banke Trgovačkog fonda u Beogradu.




Na ovom mestu, najverovatnije 1840. godine podignuta je kuća u kojoj se nalazila kafana "Kod Albanije”, što se može videti i na sledećoj fotografiji iz 1914. godine.



Negde posle prvog svetskog rata kafana menja naziv u “Albanija”. Ova kafana je bila na odličnom mestu jer je u blizini bio hotel Moskva, a svako ko je hteo da pođe ka Kalemegdanu je morao proći pored nje i čuvenog sata koji je Beograđanima bio neka vrsta orijentira, i mesta za sastanke.



Izveštaj vlasti iz 1938. godine kaže da je kafana bila uglavnom izgrađena od blata, trošnog drveta, kao i da je imala ogromnih problema sa ventilacijom.

Čest gost ove kafane, pored mnogih poznatih Beograđana onog doba, bio je i Branislav Nušić.



Najpopularnija ali netačna verzija o nazivu kafane kaže da je kafana dobila ime u znak zahvalnosti Albanije što je dopustila srpskoj vojsci da se povuče preko njene teritorije tokom prvog svetskog rata. Na fotografijama kafane koje su nastale mnogo pre prvog svetskog rata vidi se da se ona zove "Albanija". (Ovo inače nije jedina kafana koja je nosila slično ime, takođe su postojale kafane “Mala Albanija” i “Albanez”).



Upravo je kafana "Albanez" vrlo zanimljiva pri otkrivanju imena kafane "Albanija". Kafana "Albanez" se nalazila na samo nekoliko metara od "Albanije", na Terazijama. Ugostitelj u ovoj kafani je bio Mihajlo Kostić koji je račune potpisivao sa “kod Albaneza Skenderbega”. Zašto je on to činio niko ne zna, ali se zna da je 1896. prešao da radi u kafanu "Albanija", ali ne zna se da li je on zatekao to ime po dolasku ili je hteo na svoj stari ugled da privuče mušterije i dao naziv kafani "Albanija".

Kafana "Albanija" , verovatno 30-tih godina, postaje restoran "Albanija".




14. januara 1938. Hipotekarna banka Trgovačkog fonda Kraljevine Jugoslavije objavljuje oglas pod sledećim nazivom: “Konkurs za “Izradu idejne skice za novu zgradu hipotekarne banke Trgovačkog fonda u Beogradu”". Kao što se vidi, nijednom rečju se ne spominje palata Albanija osim u novnskim člancima toga vremena. 6. aprila1938. se objavljuju imena pobednika na konkursu i od tog trenutka počinje prava zavrzlama oko toga ko je autor zgrade.

Konkurs se smatrao neuspešnim i nije dodeljena prva nagrada dok su drugu nagradu prvobitno dobili arhitekte iz Zagreba, Branko Bon i Milan Grakalić, ali im je nagrada oduzeta jer u to doba njihova škola nije imala rang visoko školske ustanove, kojije dobila naredne godine, 1939. Zbog ovoga, drugu nagradu dobijaju Hinko Bauer i Marjan Haberle dok treću dobija Milan Zloković.



Pošto se žiriju najviše svidelo rešenje Bona i Grakalića oni odlučuju da ga prihvate kao pobednika, ali uz određene izmene. Zbog situacije sa diplomama, Grakalić i Bon unajmljuju beogradskog arhitektu Miladina Prljevića da ih predstavlja u ovom poslu. Nakon izvršenih izmena, fasada Hipotekarna banka otkupljuje projektnu dokumentaciju, ali kaže autorima da će verovatno odustati od gradnje zbog mogućeg rata. Ovo je verovatno bio samo izgovor jer je poznato da je bilo nesuglasica oko honorara. Nakon odlaska Bona i Grakalića u Zagreb kreće se sa gradnjom palate. Bon i Grakalić su se najviše žalili što se uopšte ne navode kao autori objekta već se sve zasluge prebacuju na Miladina Prljevića.

Ključnu ulogu u toku izgradnje ima statičar Đorđe Lazarević, koji je svoj posao odradio besprekorno dobro, te prilikom savezničkog bombardovanja bomba od pola tone nije uspela da sruši zgradu.














Izgradnja je završena 20. oktobra 1939. U tom trenutku je već počela Nemačka agresija na Poljsku koja se posle uzima kao početak drugog svetskog rata. Nažalost, dolaze crni dani po Palatu Albanija.





 

Palata "Albanija" 1945.

 

Palata "Albanija" 1948.

Kada je bila izgrađena, palata je dominirala svojom okolinom, ali se sticao utisak da je mogla biti malo viša od zvaničnih 45 metara. Ovo je na umu imao i Bon koji je napravio i projekat za nadogradnju još četiri sprata. U realizaciju, tj. pribavljanje dozvola, se krenulo početkom 1990, ali je još jedan rat omeo ovu nadogradnju.



Korišćen materijal Ivana Stojanovića sa:

http://unkool.wordpress.com/2009/01/21/palata-albanija-od-prizemljuse-do-visespratnice/ 

Komentari

Re: Palata Albanija

mandrak72 | 31/08/2009, 19:35

Interesantna priča o objektu koji ima dugu istoriju.
pozdrav

Re: Palata Albanija

Ivan | 03/09/2009, 15:01

Druže/devojko, ako si već preuzeo moj čitav post na ovu temu, ono si makar mogao/la da ostaviš i link ka istom

http://unkool.wordpress.com/2009/01/21/palata-albanija-od-prizemljuse-do-visespratnice/

Re: Palata Albanija

Charolija | 03/09/2009, 15:25

To što je Ivanov tekst napisan u januaru, ne znači da više nije njegov, da je zaboravljen i da može ovako bezobrazno da se ukrade.

Re: Palata Albanija

stepskivuk | 03/09/2009, 15:28

Vala bas!

To je najmanje sto se moralo uciniti.
Prepisano od reci do reci...

Re: Palata Albanija

Peđa Pušelja | 03/09/2009, 17:52

Član 99. novog Zakona o informisanju RS

-Novčanom kaznom od 30.000,00 do 200.000,00 dinara kazniće
se za prekršaj pravno lice koje informacije objavljene u javnom
glasilu označi lice koje nije njen autor.

--Novčanom kaznom od 3.000,00 do 20.000,00 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se fizičko lice!

@kradimamu

Vladanik | 03/09/2009, 19:14

Poruka autoru: Odlicna prica

Re: Palata Albanija

beogradska | 14/09/2009, 20:01

Ето и линка ка оригиналном тексту.
Мада, питање "ауторства" оваквих текстова, и фотографија је донекле спорно, јер се и фотографије и подаци могу наћи на много места по Интернету.

Prepisivanje i prepisivaci

Neda Tosic | 20/05/2010, 16:34

Moj komentar ce se odnositi na greske u tekstu Ivana Stojanovica. Prva greska je da su B.Bon i M.Grakalic osvojili drugu nagradu. Druga greska je da skola koju su oni zavrsili nije imala rang visoko skolske ustanove. Treca greska je da je trecu nagradu osvojio M. Zlokovic. Cetvrta greska je da se ziriju najvise dopao rad B.Bona i M. Grakalica. Peta greska je da su B.Bon i M.Grakalic unajmili M.Prljevica. I konacno, nije tacno da se B.Bon i M.Grakalic ne pominju, oni se pominju i to kao saradnici M.Prljevica tacnije autor projekta palate "Albanija" je M.Prljevic u kolaboraciji sa B.Bonom i M.Grakalicem.

Re: Palata Albanija

Prof.Jurica Grakalić Dr.h.c. | 09/07/2011, 18:47

Mislim da tekst ima skrivene namjere i vrvi netočnostima.Ako su B.Bon i M.Grakalić studirali na Umjetničkoj akademiji u Zagrebu-otsjek arhitekture,a Akadermija je spadala pod zagrebačko sveučilište, onda prva tvrdnja ne stoji. Predstavljati nekoga ne znaći da si autor djela koje predstavljaš (Prljević). No često se događa da onaj koji nekoga zastupa-predstavlja, svojata tuđi rad u ovom slučaju Grakalića i Bona. Dakle arh Prljević ni u kojem slučaju nije autor spomenute zgrade Albanije već arhitekti M.Grakalić i B.Bon.
Lijpei pozdrav Prof.Jurica Grakalić Dr.h.c. sin pok.arh M.Grakalića.

Predrag Milosevic, Akademija arhitekture Srbije

predrag milosevic | 20/12/2015, 15:30

Predrag Milosevic, Akademija arhitekture Srbije

predrag milosevic | 20/12/2015, 15:31

!

predrag v milosevic | 27/11/2016, 18:57

Pronadjite moj tekst o istoj gradjevini.

Dodaj komentar





Zapamti me

 
Powered by blog.rs