Beograd

Овако данас изгледа Делијска чесма:

Подигнута је 1987. године у склопу реконструкције Кнез Михаилове улице, по идеји Александра Дерока.

Но, Дероков план изгледао је овако:

Прва Делијска чесма налазила се испред Делијског конака, који је у  XVIII веку заузимао простор између данашњих улица Кнез Михаилове, Вука Караџића и Ускочке. Ту је била смештена турска коњица – делије. Чесма је изграђена 1843. године.

Делијска чесма, снимљена 1876. године:

Срушена је 1889.  и уместо ње изграђена друга, на углу Кнез Михаилове и Вука Караџића. 1913. године копани су темељи за здање САНУ, тад је срушена и друга Делијска чесма.

 А ево данас чесме на још две фотографије::

 У сеновитом кутку Горњег града Београдске тврђаве, у непосредном суседству Дефтердарове капије, налази се такозвана «Турска чесма». Или, «Везирова». У ствари, то је чесма  Мехмед-паше Соколовића, једина његова сачувана задужбина у Београду.

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

         Подигнута је у другој половини XVI века, а данас сачувана у доста измењеном стању. У доба турске управе, Београд је имао водоводну мрежу, чији је један крак напајао водом и Горњи град. Може бити и да је ова чесма била у функцији ондашње џамије султана Сулејмана, која се налазила на Горњем граду. Зидана је пажљиво тесаним каменом. Из резервоара је тада кроз луле избијала вода, ледена као тај камен. Фасада је у сараценским луковима који су украсили три нише. Две крајње нише су са лепим и једноставним рељефима чемпреса.

 У време када су Аустријанци направили реконструкцију Београдске тврђаве, у првој половини XVIII века, ров у којем се налазила чесма затрпан је како би се отворио пролаз кроз Дефтердарову капију према Доњем граду. Над чесмом је израсло дрво, шибље, коров. А онда, 1938. у току прекопавања у Горњем граду, «спрам Сахат-куле, уз саме зидине код Дефтердарове капије, откривена једна стара чесма». Друга половина још је под земљом. Једино је стављена табла на којој, српски и енглески, пише: «ТУРСКА ЧЕСМА НОВИ ВЕК». Нема обележја о њеном ктитору. 

Занимљив детаљ је северозападна, бочна фасада чесме. Корито од камених плоча, спојених гвозденим спојницама, очувано у целини.

Евлија Челебија извештава да је на чесми посебно писало: Дођи беже, ако желиш, да на овом свету пијеш с рајског врела.

Постоји један једини запис из прошлости где је изречена брига за судбину чесме. Било је то 1827. године, тада је Милош Обреновић тражио поправку турског водовода и захтевао да се поведе рачуна о «Везировој чесми у Горњем граду».

Чесма, дакле, најстарија од свих у Београду, стоји на «брегу за размишљање», лепа, али, без воде.

Владислав - Влајко Стајић. Једна надасве необична личност. Свестрани интелектуалац. Магистар правних наука, запослен у Министарству иностраних дела Краљевине Југославије, музичар, сликар, глумац... Но, надасве, лелујави, истанчани лиричар. Етеричан. Али и снажан родољубиви песник, што показује баш у своје две поеме „Победник“ и  „Каријатиде“.  

Остао је непознат широј књижевној јавности, можда и зато што сам није марио да своје песме преточи у збирку. Учинили су то много касније после његове смрти породица и пријатељи.

А међу тим пријатељима, Десанка Максимовић, која је написала и предговор за књигу, затим др Владета Јеротић, песник Миодраг Павловић, и сликар Марио Маскарели,  који је богато и надахнуто илустровао књигу песама Влајка Стајића.

Одавно је познато да су се називи улица у овом граду често мењали, можда чешће но у већини других на свету. Али бар се и овде знало: док траје један назив, ту је само по једна табла, с одговарајућим именом улице.

Међутим...

 ...у последње време, имамо један нов феномен: назив улице промењен, али и даље упоредо постоје табле са новим и старим називом.

Да ли постоји и рационално објашњење за то? 

Да ли је реч о немару,  лењости да се скине стара табла,  или је се ради о неодлучности: је ли требало, можда, ипак задржати стари назив улице, или,  ипак не, али,  онда,  ипак,  оставимо овако, ни тамо ни тамо?

Истина, нови називи се административно примењују, и то није спорно, али, чему, онда,  ипак, ове двоструке табле? 

Како год, и нека их, то је још један разлог више зашто волимо овај наш драги и шашави Београд.

Авала - средњевековно утврђење Жрнов, и маузолеј Незнаном јунаку саграђен по дизању Жрнова у ваздух, на истом месту.

Почетак Балканске улице

Краља Александра, некад Фишегџијска чаршија, данас Булевар, испред Великог Ташмајдана.

Крст, дрвени, поставио га Глигорије Возаровић, први српски књижар и издавач 1847, на своме имању, истовремено месту за које је претпостављао да су на њему спаљене мошти Светог Саве, и крст, камени, (после неколико обнављања дрвеног), поставила Општина Града Београда 1933. на истој локацији. Крај града познат најпре као Возаров, а потом, до данас, као Црвени крст.

Угао Косовске и Кондине. Стара зграда била је кућа политичара Арсе Дреновца,  пројектовала ју је Јелисавета Начић, прва жена архитекта у Србији, 1911, срушена је седамдесетих година 20. века

Угао Краља Милана и Масарикове, 1930. и 2011.

Угао Кнеза Милоша и Краљице Наталије. Стара зграда је била Народна скупштина, више деценија,  и непосредно пре коначног завршетка зграде у Улици краља Александра, 1936.

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Угао Васине и Студентског трга. На старој фотографији, лево хотел и кафана "Македонија", десно хотел "Империјал", срушено педесетих, односно седамдесетих година 20. века

...

Да, то небо над Београдом. Калемегданом. Ушћем Саве у Дунав. Небо, као и таласи Дунава, увек другачије. Зато је немогуће описати га. Све је сјајно што су о њему рекли Aндрић, Исидора, али то небо се у ствари не да речима. Само га треба - посматрати. 

(Из мог романа "Повратак кошаве у Београд")

 А ово је фоткао мој син Адам, који као и ја често и радо фотографише мотиве нашега града. Ако добијем од њега сагласност за објављивање,  посветићу неке чланке блога и његовом фотографском умећу.

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Пошто овде за сад не могу да поставим остале због величине, дајем линк ка серији мојих фотографија на тему "Небо над Београдом и са Београдом":

 http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1383160

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

1. Кућа породице Жујовић из 1828. (Карађорђева 29) порушена ?почетком 90их? (а шта је на њеном месту не желите ни да знате ако вам се мили да ноћас оком тренете)

2. Kућа у Дубровачкој 54 из средине 19. века

3. Kућа на углу Скендербегове 4 и Дубровачке из средине 19. века о чијем нестанку је већ било речи

4. Дворишна зграда у Париској 5 из половине претпрошлога века (управо је руше)

5. Остаци Абаџијске чаршије у Краљице Наталије 8-12 из 1840-их а заравњене крајем 1980-их пошто су постале опасно склоне рушењу

6. Kућа у Цинцар Јанковој 3 из 1880-их а "надограђена" са још 3 спрата пре коју годину

7. Кућа у Француској 17 из 1880-их а срушена крајем 1990-их

8. Кућа Константина Јовановића (Косовска 30) са краја 19. века а срушена средином 1980-их

9. Кућа у Високог Стевана 21 са почетка 20. века а срушена ?1970-их?

10. Кућа Јоце Нотароша (Обилићев венац 15) из 1903. а срушена ?1970-их?

11. Kућа у Јелене Ћетковић 2 из 1904. а срушена неких 70-ак година доцније

12. Кућа у Јелене Ћетковић 9 подигнута исте године, срушена отприлике у исто време

13. Кућа Миливоја Јовановића (Делиградска 11) из 1904. а срушена ?1970-их?

14. Кућа трговца Обрадовића (Хиландарска 15) срушена 1970-их

15. Кућа грађевинара Николе Виторивића из 1911. срушена бог-те-пита-због-чега ?средином 1970-их?

О нагрђеним и руинираним зградама које ће спрати јесење кише из или без заштите завода да и не говоримо!

Постовао на форуму SSC корисник Ulichar 28.  јула 2009.

(http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=406398&page=349)

Стојим на углу Београдске и Крунске, чекајући зелено светло.

Бацам поглед на сат. Четврт до девет.

Насмешим се у себи, задовољан што имам довољно времена да наставим опуштено пешке.

Помислим на њу, која је већ тамо, данас јој часови почињу раније но мени. Дочекаће ме, као увек, испред кабинета.

Подигнем главу, светло на семафору мора да се…

Али, тамо сад семафора – нема.

Одмах уочим: нема више ни седмоспратнице преко пута.

Ту је сад, додуше, исто, дуж читавог угла, на обе улице, једноспратна зграда. На њој пише „'Барајево гостионица“.

На час склапам очи, можда је тренутни поремећај свести, мада, управо сам испаван, јутрос се свеж пробудио.

Отварам капке поново, али тамо је иста слика.

Узбуђен, запитан шта ово треба да значи, али, зачудо, не осећам страх.

Чак ни кад схватим да то више није зрело јутро, око девет, него дан тек отргнут ноћној тами. Праскозорје.

Након спорог трамваја што звони, прелазим улицу.

Лагано се приближавам вратима кафане, и кроз њих разазнајем:

Унутра је већ неколико гостију за столовима. И келнер, који пролази с послужавником.

Улазим у кафану.Седам за сто. Долази келнер. Наручујем две земичке, путер, мармеладу од кајсије, кифлу, туршију,  мочу, дуплу кафу и три деци ризлинга.

Гледам на сат: доиста, имам још много времена, тек је пола шест.

Однекле, тихо, допире Хтео бих те видет. Само мелодија, донета примом и контрабасом.

Једући полако, осматрам около.

За суседним столом, жена средњих година, испред ње чаша црног вина, до пола поједена кифла на тањиру, велики блок за цртање. По једном од листова, она задубљено црта.

Трудећи се да останем пристојан, дискретно се окрећем у правцу њеног помног погледа у хартију.

То је Београдска, трамвај што њоме управо пролази. Само што су на цртежу шине мало изнад коловоза. Као да трамвај клизи по некаквом облаку. А из Крунске, од смера Двора, на раскрсници, чека прилика у униформи, на коњу. Левом држи дизгине, десном, испруженим кажипрстом показује… некуд.

Цртеж је тако веран, жив, да се морам нагнути к прозору, да видим, није ли тамо, доиста…

Кроз окно се види и део призора Крунске улице. Дрвореда, на средини, више нема...

У том часу, иза себе, зачујем тихи глас:

-Из мога је сна ноћас

одјездио касом лаким Кнез.

Свако се јутро на Трг враћам

ата да оседлам.

А тамо, тек постамент.

На њему, ћути шлем.

Схватајући да ме обавија дим, и пријатни мирис неке необичне цигарете, окрећем се у правцу из ког долази глас.

Други сто, и ту, такође жена, млађа него ова што црта. Пред њом, сем тањира с мрвама-остацима пецива и празне шоље за белу кафу, на столу су књига и свеска. У једној руци јој оловка. Замишљена повремено, миче усне, па записује. У другој, извор оног мириса и дима, који и њу сву обавија, танка цигара.

Гледам, тако, и слушам, њу, па онда опет ону другу, што и даље помно црта.

Хтео бих, најзад, нешто и сам рећи, обратити им се.

Али схватам да не знам којој бих прво.

Овој, што црта најпре? Старија је, лакше ћу с њом успоставити разговор.

Али, не, мислим, можда је баш она оптерећенија животом.

Него, баш овој што пише, јер је млађа, а млађима је ипак све лакше.

И тако, гутајући лагано залогај по залогај, земичке с путером, па киселог краставца, моче на кифли,  и најзад, земичке с мармеладом, никако да се одлучим коју бих прву ословио. Вуче ме, и ка једној и ка другој, истом снагом.

Вином терам залогаје низ грло.

Али не успевам разбити ту грудву, што, осећам, скупља се, и расте, од непца, ка грлу.

А зашто се оне мени не обрате, кад их тако пажљиво гледам?

Виде ли ме уопште, занете својим радом? И је ли у реду да оне…?

Не, наравно, морам први ја…

Али, премда бих то силно желео, спознајем: никад нећу бити у стању да одлучим.

Да отерам тескобу, зовем келнера. Ко зна већ колико је прошло, долази време за часове, још ћу и закаснити.

Плативши, нагло устајем, у последњем покушају да се обратим некој од жена.

И, кроз влажну измаглицу на очима, стиснутих усница, окрећем се ка вратима кафане.

Журно, гоњен јадом љутње на себе, искорачујем на улицу.

Свуда, густи мрак.  

На сред Београдске.

Само светлост трамвајских фарова сече таму, и заслепљује ме.

Последњи одјек свести пре но се сав сјури к мени, или ја к њему, је рески звук његовог звона.

 ****

Уз неми крик, нагло се усправљам на кревету, збацујући знојне чаршаве.

Будилник, у пуном полету, звони, одскакује по ноћном сточићу.

Разазнајем полако, цифре на бројчанику.

Пола осам.

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 Ovo je  početak moga novog romana  "Beograd iz Dimenzije X"

 I on je delom inspirisan i prožet našim dragim gradom.

 Kafana "Barajevo" koja se pominje u romanu:

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

"Barajevo" i Beogradska ulica na fotografiji Jeremije Stanojevića:

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

A više o mom romanu je ovde:

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 http://poeta.5forum.info/t223-topic

Još jedan odlomak iz romana  "Povratak košave u Beograd":

Београдски мали пијац потопила Сава... - певуши и свира Димитрије.

После, пита га Јанко:

-A, знаш ли на који се то пијац односи?

-Искрено, немам појма - слеже Димитрије раменима - на који?

-Е, па кад већ певаш, што и да не знаш? Испод Зеленог венца, ка Сави, где се у Карађорђеву стаче Краљевића Марка, била је некад пијаца знана као Мали пијац. A уистину је савска обала у то време била неуређена, мочварна и цео тај крај био често плављен.

И у новој лекцији из историје Бегиша сазнајемо:

Да је у то време (средином XIX века) ту било и пристаниште где су пристизале дереглије трговаца из Босне, такозваних «Турака дереглија». Зато је београдски трговац Ћира Христић на тој пијаци о свом трошку, поставио крст од црвеног мермера, ограђен гвозденом оградом и објашњењем - «кад сиђу са брода да виде да су у хришћанској земљи». Крст је данас у парку код долазне аутобуске станице, а мали пијац је нестао почетком XX века подизањем зграде Београдске задруге.

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Odlomak iz romana "Povratak košave u Beograd":

            3. јули 2002.

Лучија се сама «пријављује» да, док смо ми у позоришту, чува Николу.

-Ја оперу не готивим, а нама двома биће супер - каже.

Опера «Норма». Ксенија и Јанко не пропуштају да ме обавесте: прва оперска представа у Народном Позоришту била је «Мадам Батерфлај», 1920. A иначе су прве оперске представе у Београду даване у сали некадашњег хотела «Опера», (пре тога познат као хотел «Булевар»), где је данас биоскоп «Балкан», још почетком XX века.

Ипак, њихово најомиљеније позориште било је и остало Југословенско драмско. У шетњи следећег дана, док управо пролазимо крај здања у Краља Милана 50, Ксенија помене:

-Ова зграда би могла носити и надимак «Заменица Народног позоришта».

-Aко мислиш на време, од пре '47, кад је настао наш драги «Југодрп» - допуњује Јанко.

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

-Да - одвраћа она. - Најпре, после Првог рата, кад је Народно позориште тешко оштећено аустријским гранатама, дотадашња Школа јахања преуређена је у позориште. До обнове Народног, «Мањеж» је био једина позоришна зграда у Београду. Онда, немачким бомбардовањем опет разорено Народно. «Мањеж» је опет једино београдско позориште, до обнове велике зграде.

-Колико знам - кажем - онај пожар '97. није био први.

-Није - одврати Јанко - дели их тачно седамдесет година. 1927. године «Мањеж» је сасвим изгорео. Aли, обновљен за наше прилике брзо, две године.

 -A јел’ тачно да је ова сад фасада иста она која је била на том обновљеном «Мањежу»?

-Јесте, сем стакла, наравно. Које, искрено, не знам шта овде тражи - одговара Јанко. - Двојице, проф. Војислава Зађина, и академика Николе Краснова.

-Што, мени је баш кул и стакло... - примећује Лучија, и надовеже - Е, а за школу јахања, има ли је сад у Београду?

-Има - одвраћа Ксенија - на хиподрому.

-Имате и хиподром! Супер - одушеви се Лучија. Е, Никола, гледаћемо трке! И кладити се.

…Треба ми свет, отворен за погледе, отворен за трчање…

Odlomak iz romana "Povratak košave u Beograd" :

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

2. јули 2002.

«Нађох најкрасније место од давнина, превелики град Београд, који је по случају разрушен и запустео, саздах њега и посветих га пресветој Богородици». Каже деспот Стефан Лазаревић у повељи Београду. A нама преноси Ксенија.

Деспот подиже нову, много бољу тврђаву, замак. Прву библиотеку, болницу. Политички, привредно и културно уздиже Београд. Досељава многе способне и богате људе. Претпоставља се да је град тада имао 40-50 хиљада житеља. Београд тога времена путописци описују као «седмоврх град ванредних лепота», називају га «царствујући град», упоређују с Јерусалимом.

Тад је Београд први пут постао српска престоница, 1404.

Деспот Стефан Лазаревић, сјајан дипломата и војсковођа, вешт у политичким играма, човек који после битке код Aнгоре поново осамостаљује српску државу, ексклузивно образован, имао је своју школу борилачких вештина. Постаје чувен по њој у западним земљама, и у Београд долазе млади витезови на обуку.

Деспот Стефан je укинуо феудалне одреде и увео регуларну, стајаћу војску, одлично наоружану, увежбану и добро мотивисану.

У селу Црквине код Марковца, на Космају, у порти цркве Светог Илије, на месту где је умро деспот Стефан, његов пратилац Ђурађ Зубровић подигао је камени обелиск од венчачког мермера, који је сачуван до данашњих дана и на њему је читљив уклесан текст о том догађају.

            …Размичеш завесе, гледаш обећани град…

Одломак из романа "Повратак кошаве у Београд":

14. август 1997.

Кад се помене Aда, већина прво помисли на језеро, купање. До сад сам и ја одлазио само зато.

Идем с Aрсенијевићима, али овај пут не тамо, не воле ту гужву, где «седе један другом на глави», како кажу, већ у шетњу шумом. Зађемо мало дубље, у неуређенији део. Нисам скоро чуо овакво певање птица, куцкање детлића, а промакну и срна у даљини. Кажу, има и зечева, многих врста биљака и гљива... Ових око 160 ha још нетакнуте шуме им је последње уточиште.

Успут сазнајем, из занимљиве историје Aде, почев од самог имена.

Највероватније, комбинација келтских речи «синга» (острво) и «лиа» (подводно земљиште). Временом је израз промењен у Циганлија. У давна времена, представљала је удаљену периферију. Добијала на значају само у време ратних сукоба, због свог стратешког значаја. Један од најранијих записа ратних дејстава на Aди Циганлији потиче из 1688. У сукобу турске и аустријске војске (чији одреди су делом били распоређени на Aди) тешко је рањен принц Еуген Савојски, који ће тридесетак година касније предводити аустријску војску у ослободилачком походу против Турака. Опет, наравно, преко Београда.

Други интересантан запис потиче из 1788. кад је главни логор аустријске војске, која је држала град под опсадом,био смештен на Aди. У њеним редовима против Турака су се бориле и посебне српске јединице, «фрајкори», чији су припадници били Карађорђе, Aлекса Ненадовић, и друге потоње вође и хероји српских устанака.

            После ослобођења Београда од Турака, Карађорђе је Aду поклонио команданту београдске вароши, Младену Миловановићу. Књаз Милош, погубивши, како се зна, обојицу, прогласи Aду за «државно добро».

На северном шпицу острва показују ми два гроба српских ратника извиђача. Током Првог светског рата вођене су на Aди жестоке борбе између српске и аустроугарске војске.

Прво Европско првенство у веслању, 1932. На Aди изграђене трибине за око 2500 људи. 

…Чује се звук који подсећа на хук из дубине шума… 

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Delijska česma - Dva puta rušena, tri puta građena
• Česma Mehmed-paše Sokolovića
• Zatomljeni Pesnik Beograda Vlajko Stajić - Poeme POBEDNIK i KARIJATIDE
• ULICE SA DVA IMENA
• Beograd nekad i sad - Deo Treći
• Nebo nad Beogradom, Deo Prvi
• Nebo nad Beogradom...
• Članak o blogu u "24 sata"
• Zaštićeno, a ipak srušeno
• Beograd iz Dimenzije X

• Generalna [87]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom