Beograd

Margita Magi Stefanović (1. april 1959 — 18. septembar 2002), srpska muzičarka, najpoznatija kao klavijaturistkinja beogradske rok grupe „Ekatarina Velika“.

Rođena je kao jedinica u porodici beogradskog pozorišnog i TV-reditelja Slavoljuba Stefanovića-Ravasija.

Srednju muzičku školu završava u klasi sa Ivom Pogorelićem. Kao apsolutni sluhista i uz Pogorelića najtalentovanija u klasi dobija ponudu za nastavak školovanja na moskovskom konzervatorijumu. Ponudu odbija i u Beogradu se upisuje na arhitekturu koju uspešno završava 1982. Kao student osvoja treću nagradu na međunarodnom konkursu u Japanu za rad na temu uređenja crnogorskog sela Reževići. Istovremeno važi za jednog od najtalentovanijih klasičnih pijanista.

Iste godine upoznaje Milana Mladenovića i pridružuje se njegovoj grupi „Katarina II“.

„Katarina II“ 1985. menja ime u „Ekatarina Velika“ i deluje sve do 1994. godine. Tokom tog perioda Margita Stefanović komponuje i muziku za pozorište (predstave „Klasni neprijatelj“, „Tri sestre“, „S one strane duge“ i „Majka hrabrost“) i televiziju (drama „Plavi, plavi“), radi kao producent („Karlovi Vari“) i gostuje na albumima mnogih jugoslovenskih grupa („Bejbi Kejt“, Elvis J. Kurtović, „Van Gog“, „Babe“). Godine 1985. pojavljuje se u filmu Gorana Markovića „Tajvanska kanasta“ u ulozi sestre glavnog junaka. U filmu se pojavljuje i „EKV“ izvodeći pesmu „Tatu“.

Posle raspada „Ekatarine Velike“ Margita Stefanović nastavlja da se bavi muzikom. Sa nekoliko beogradskih muzičara krajem 1994. osniva bend Kurajberi koji uglavnom izvodi obrade stranih i domaćih hitova po beogradskim klubovima. Godine 1995. osniva bend „EQV“ sa muzičarem Vladimirom Stojićem i izdaje CD „Ti si sav moj bol“ (nazvan po pesmi „Ekatarine Velike“) za bečku muzičku kuću „Coop Arts & Crafts Unlimited“. Na CD-u se nalazi i tehno obrada istoimene pesme. U tom periodu nastavlja da gostuje i na albumima i koncertima jugoslovenskih bendova i povremeno svira sa sastavima „Glisersi“, „Zion banda“ i „Direktori“.

Krajem 90-tih njena muzička aktivnost slabi. Godine 2002. komponuje muziku za predstavu beogradske rediteljke Hajdane Baletić „Kaput mrtvog čoveka“ što je njeno poslednje muzičko delo.

Umrla je 18. septembra 2002..

... a arhitektura muzika... 

Misleći o ženama-arhitektama, neizbežno mi dolazi asocijacija na još jednu. Ona se, istina mnogo više iskazala u drugoj oblasti, muzici. Ali, i u tim kompozicijama kao da „čujemo“ njen arhitektonsko-likovni „rukopis“.

Evo, najpre, njenih reči:

…Jedino moje mesto, gde postoji nekoliko omiljenih šahtova, na kojima se ukršta nekoliko različitih svetova je Beograd. To je mesto gde se reči same prave, gde je dovoljno da otvoriš oči širom, da pustiš da dah mesta prođe tobom. Ne možes da ne čuješ zvuk tog daha, kao što ne možes de ne čuješ zvuk zastava koje nose obeležje tog mesta...


Prvi (moderni) grafit u Beogradu nosio je njeno ime:

ispisan u Smiljanićevoj ulici, na zidu njene zgrade.

A pošto je ona jedan od tih dobrih duhova ovoga grada, u kome je ostavila dubok trag, zaslužila je i (za sad barem jedan) poseban post.

Upravo je ona sve ovo projektovala.

Evo najpre još jedne fotke crkve:

Jelisaveta Načić radila je i na projektu za uređenje Terazija. Iako je cesto bila sprečavana da ostvari svoje namere, Jelisaveta je tokom dva Balkanska rata ipak uspela da reorganizuje dotadašnji izgled Terazija 

Jelisaveta Načić (1878—1955) je bila prva žena diplomirani arhitekta u Srbiji i prvi glavni arhitekta Grada Beograda.

Jelisaveta Načić je završila Arhitektonski odsek Tehničkog fakulteta Velike škole 1900. godine. Ali ni posle položenog državnog ispita nije mogla da se zaposli kao arhitekta u Ministarstvu jer „...svojstvo dejstvitelnog činovnika ne mogu imati ženska lica...“ Svoj radni vek Načićeva je provela u građevinskom odeljku beogradske opštine. Za vreme austrougarske okupacije u Prvom svetkom ratu radila je na obnovi porušenih delova Beograda a 1916. godine je internirana u Nežideru (Mađarska). Posle rata nije se bavila projektovanjem.

...kazuju i ove fotke,  koje povezuje još nešto, a to je...

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Вук Караџић - Мање познато о Вуку, и о Вуковом споменику
• Милутин Бојић - филм, поводом споменика Бојићу...
• Pomirenje u kamenu - Članak u "Ilustrovanoj politici" o mom fotografisanju spomenika
• Moja fotografija "Pobednika" među 10 najboljih
• Pobednik je teško pobedio
• Dr Vladan Đorđević
• Delijska česma - Dva puta rušena, tri puta građena
• Česma Mehmed-paše Sokolovića
• Zatomljeni Pesnik Beograda Vlajko Stajić - Poeme POBEDNIK i KARIJATIDE
• ULICE SA DVA IMENA

• Generalna [93]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom